Ovako je tekao razgovor kad je Brunson želio nešto upitati Hellmutha u vezi njegovog ulaza:
Brunson: Reci mi istinu, da li se imalo sramiš?
Hellmuth: Ne, uopće, ni najmanje.
Brunson: Uopće? Ja se sramim u tvoje ime.
Hellmuth: Doyle, pa ja sam mislio da bi ti od svih ljudi trebao biti ponosan na to, znajući da to stavlja novac u tvoj džep.
Brunson: Rađenje cirkusa iz pokera?
Hellmuth: Ti se šališ? Ja samo dodajem malo drame, malo kazališta igri.
Brunson: Da ljudi žele kazalište, onda bi išli u kazalište.
Hellmuth: Da te pitam jedno brzo pitanje: Da li misliš da je loše za poker kad se ja tako pojavim?
Brunson: Da.
Hellmuth: Ozbiljno?
Brunson: Da.
Očito da Doyle Brunsonu nije problem iskreno reći što misli.