Pozdrav, evo vratio sam se s tzv odmora.
Vec sam pisao da nikad nisam bio pobornik mora i nikad u zivotu ne bi otisao, ali ajde cisto zbog djece.
Za mene bi odmor bio 10-15 dana u klimatizovanoj prostoriji uz tv, internet i dostavu.
Necu kaciti slike zbog djece, jer ni na jednoj nisam sam, a ovo moze svako citati tj i oni koji nisu registrovani.
Uglavnom bio sam ovdje.
https://www.booking.com/hotel/eg/palm-royale-soma-bay.hr.html?aid=333370&label=palm-royale-soma-bay-BizPl8FrloorXg0dCNFQsgS267216877846%3Apl%3Ata%3Ap1%3Ap2%3Aac%3Aap%3Aneg%3Afi%3Atikwd-303529086469%3Alp20079%3Ali%3Adec%3Adm%3Appccp%3DUmFuZG9tSVYkc2RlIyh9YfebvPBbIhsAhXsgA99iOJ8&sid=363ed3a375e055ea544d5e105c8faf2e&dest_id=-290029;dest_type=city;dist=0;group_adults=2;group_children=0;hapos=1;hpos=1;no_rooms=1;req_adults=2;req_children=0;room1=A%2CA;sb_price_type=total;sr_order=popularity;srepoch=1690552965;srpvid=c0b562c15dcc02cb;type=total;ucfs=1&#hotelTmpl
Definitivno totalni promasaj u gotovo svemu i jedva sam cekao da se vratim kuci.
Hrana je bila uzasna, mali izbor, i samo sam jednom jeo sva tri obroka.
Cesto i samo jedan, jer prosto nisam imao volje da se guram s desetinama gladnih Rusa i Arapa.
Bila je tolika guzva da je redovno cekalo po 30-70 ljudi u redu za Svedski sto, neko zapinje za tebe, nosis onaj tanjiric, ispada ti, cekas.
Bukvalno me bila sramota, svo vrijeme sam se osjecao kao da sam dosao u javnu kuhinju po tanjir corbe i da mi se neko smiluje hoce li mi dati ili nece.
Kad to obavis onda cekas po pola sata da neko ustane i oslobodi mjesto.
Ogroman hotel ali kapaciteti uzasni i previse ljudi.
Pa onda i kad sjednes cekas jos ko zna koliko da konobar dodje i pocisti tudje mrve.
Svjesno sam poceo bojkotovati jelo, najvise iz bijesa, istreses pola necije godisnje zarade za hotel s 5 zvjezdica i dobijes ovo.
Onda su se ljudi vjerovatno bunili zbog ovoga pa su uveli da moras cekati u redu pred vratima, pa kad neko izadje i oslobodi mjesto da onda udje ko je iduci na redu.
Katastrofa.
Sladoled sluze od 14 do 17, navece je jedini nacin da dodjes do sladoleda za djecu da ga kupis u soping centru po skromnoj cijeni od 3 eura.
Brutalne cijene za zemlju u kojoj je prosjecna plata 150 eura.
Na more ako nisi dosao do pola 9 ujutro sigurno neces naci lezaljku.
Ljudi dodju i ostave peskire i onda odlaze i dolaze kako im se cefne, idu doruckovati, rucavati itd ali im je peskir uvijek tu.
U kulturi te zemlje ( kao i svih ostalih na svijetu ) je ostavljanje napojnice ali nema smisla da pruzas ruku kad trazim jednu flasiranu vodu.
POdjelio sam 70ak eura, gotovo sve sobarima i kuvarima ( jer oni dobiju najmanje ).
Sobar me iznenadio kad je predzadnjeg dana od par peskira napravio nekog labuda i posuo laticama ruza po krevetu, a dobar je bio i lik koji je pekao jaja za dorucak, svako jutro je dobio od mene po 2 eura.
Ovima sto su pruzali ruke za vodu nisam davao nista.
Jutros na aerodromu sam ispao idiot.
Bus je stigao do aerodroma, parkirao se bukvalno 50-60 metara od ulaznih vrata, nahruplio je par momaka sa onim kolicima za kofere, ja spremim dva eura iako koferi imaju tockice, ajde rekoh neka zaradi nesto, predje tih 50 metara za 12 sekundi i kaze 10 eura.
Pa jesi ti jebeno normalan, kakvih 10e???
Kaze, ajde daj 5e, dam mu 5e jer mi se nije dalo natezati ali eto jos jednog dokaza da za sve moras pitati.
Par ljudi komentarise da su i njima njegove kolege trazili 10 eura i da su izgleda kolektivno poludjeli kad imas hrabrosti za tako nesto da trazis toliko.
Jos jedan ogroman razlog zasto prezirem slicne odmore na moru, svako zeli da te oguli, kao da automatski ide razmisljanje da ako si turist onda mora da si zasigurno retardiran.
Drugi dan je cerkica odmah pokupila stomacni virus, nakon 3 sata smo nekako dobili osiguranje ( kao moras aktivirati osiguranje pozivom pa nismo dobili broj jer ne postoji iz tog poziva, pa kao idi na recepciju, pa na kraju ajde nazobi nekog kuci pa da on nazove osiguranje itd itd ).
Iako je to odlican hotel i ima svoju kliniku, osiguranje nema saradnju s njima vec nas je lik pokupio autom i po uzasnoj vrucini odvezao oko 70-80km u grad u bolnicu ( ko je citao otpocetka zna da je to za mene poput smrti ).
U bolnici su napravili atmosferu kao da je dijete na samrti.
Jedan doktor, kace je na neke aparate, zabrinuta faca, kaze mora doci jos jedan doktor da pregleda i da konacnu dijagnozu.
Cekamo pun sat tog drugog, kaze kako mora prenociti u bolnici jer ima temperaturu, da primi infuziju itd.
Mi protestujemo, zelimo da je vodimo u hotel u kliniku pa nek joj tamo daju i nek tamo lezi, na kraju nam daju neke lijekove da mi dajemo.
Proslo ju je vec iduci dan, onaj njihov standardni virus s temperaturom i dijarejom.
Navece katastrofa od programa, vecinu noci nije bilo nista ( Turci su za njih izmislili svijet po svemu ), samo dva bara na toliki broj ljudi, nema sanse da sjednes i popijes nesto.
Volio bi ici vidjeti piramide, od izleta, ali to je navodno 12 sati busom.
Za toliki put busom, uz moje probleme, ne bi otisao da mi neko da 2k eura i garantuje rukovanje i razgovor s ozivjelim Ramzesom.
Jedino sto je pozitivno je sto sam fino trenirao.
Od 10 dana, trenirao sam 9.
3x kardio na plazi ujutro ( plaza je stvarno super, sve pijesak i dugacka 1200 metara ) 3x kruzni u teretani i 2x poseban trening za grudi i noge.
Danas kad sam dosao stao sam na vagu ( iako sam se i tamo vagao stalno ) i u kombinaciji s time da sam jeo vrlo malo i stalno trenirao, danas sam na najnizoj kilazi od pocetka, imam 162,3kg sto znaci da sam od 25.4 kad je bilo 182kg, za malo vise od tri mejseca izgubio oko 20ak kila uz stalni trening i ishranu od oko 2200/2700 kalorija ( osim ovih 10ak dana kad je stalno islo ispod 2000 debelo ).
Nema posustajanja i nastavljam i ovde da treniram jako sve do konacnog cilja.
Teretana je ok, bas dosta sprava iako mnoge fale, i nekako je mala ali u periodu od 8 ujutro kad se otvaralo pa do 10, bio sam gotovo uvijek sa svega par ljudi.
Sef je usao i objasnio svima koji su bili u papucama da ne mogu trenirati u papucama ( ukljucujuci i mene ).
Posteno.
Ali su posle tog, kad ga nije bilo, par puta dosli Rusi koji su trenirali bez ikakve majice i peskira na sve to ( iako peskir samo trebas uzeti na ulazu i baciti ga u kantu kad zavrsis ).
Stoka.
Eto, na kraju sam se raspisao i o detaljima.
Ova tri dana moram da zavrsim neke stvari i onda krece challenge za poker koji izgleda nemoguc ( 1000 sati za 5 mjeseci i 330k ruku ).
Mali broj ucenika se kladio vs mene, opklade su mizerne i to me nece motivisati pa ce samim time challenge biti jos tezi.
Igra, trening, coachanje, moje unapredjivanje i rad na igri.
Bice ovo super paklenih 5 mjeseci.
Ako neko zeli da se kladi, moze ovde napisati slobodno.
Od iduceg mjeseca standardno redovno updejtam, biografija 3x, analiza ruku, kako napreduju oba challenga itd.
Cujemo se za koji dan, gl gl.